Kako pripremiti imunitet za jesen? Ne tražite čudotvorni preparat

Sa dolaskom jeseni redovno se pojavljuju reklame za preparate koji treba da „ojačaju“, „pokrenu“ ili „podignu“ imunitet. Međutim, imunski sistem nije motor koji je u septembru potrebno ponovo pokrenuti. I zapravo, ne želimo ni da radi što je moguće jače. Želimo da funkcioniše pravilno i da reaguje primereno.

Sa dolaskom jeseni redovno se pojavljuju reklame za preparate koji treba da „ojačaju“, „pokrenu“ ili „podignu“ imunitet. Međutim, imunski sistem nije motor koji je u septembru potrebno ponovo pokrenuti. I zapravo, ne želimo ni da radi što je moguće jače. Želimo da funkcioniše pravilno i da reaguje primereno.

Kod zdrave osobe zato obično nema razloga da se preventivno uzima nekoliko različitih imunostimulativnih preparata. Ono što je najvažnije mnogo je jednostavnije – i upravo zato ga ponekad previdimo.

Šta, dakle, možemo učiniti za svoj imunitet?

Dovoljno spavati. San nije izgubljeno vreme. Dugotrajan nedostatak sna predstavlja opterećenje za organizam i može uticati na sposobnost imunskog sistema da pravilno reaguje.

Redovno se kretati i boraviti na svežem vazduhu. Ne moramo trčati maraton niti svaki dan ići u teretanu. Dovoljna je redovna, umerena fizička aktivnost, idealno na otvorenom. Za opštu otpornost organizma redovnost je važnija od sportskog rezultata.

Hraniti se raznovrsno. Povrće, voće, kvalitetni izvori proteina, integralne žitarice i prirodno fermentisana hrana obično su bolja investicija od nekoliko kutija dodataka ishrani. Vitamine i mikroelemente ima smisla nadoknađivati prvenstveno onda kada zaista postoji njihov nedostatak.

Ne zaboraviti vitamin D. U našim geografskim uslovima njegov nivo je često nizak, naročito zimi. Ali ni ovde ne važi pravilo „što više, to bolje“. Cilj nije uzimati megadoze, već sprečiti nedostatak vitamina D.

Redovno provetravati prostorije. Tokom jeseni i zime provodimo više vremena u zatvorenom, a respiratorne infekcije se lakše šire u slabo provetrenim prostorijama. Redovno provetravanje kod kuće, na poslu i u školi jednostavna je i iznenađujuće efikasna mera.

Voditi računa o sluzokoži. Pregrejane prostorije i suv vazduh isušuju sluzokožu nosa i disajnih puteva, koja predstavlja jednu od naših prvih linija odbrane od infekcija.

Ne preležavati bolest „na nogama“. Kada se razbolimo, telu je potrebno vreme za oporavak. Povišena temperatura, umor ili bolovi nisu nešto što treba po svaku cenu ignorisati i nastaviti dalje. Odmor je deo lečenja.

Vakcinisati se kada je to preporučeno. Za razliku od opšteg „jačanja imuniteta“, vakcinacija je veoma ciljan način da se imunski sistem pripremi za konkretnu infekciju. Koje vakcine imaju smisla zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i individualnih faktora rizika.

A šta je sa beta-glukanima?

Beta-glukani su prirodni polisaharidi koji se nalaze, na primer, u ćelijskim zidovima kvasaca i pojedinih gljiva. Neki od njih mogu da utiču na urođeni imunski odgovor, zbog čega se koriste kao imunomodulatorni preparati.

To, međutim, ne znači da bi od septembra svako trebalo da uzima beta-glukane.

Mogu biti korisni prvenstveno kod osoba koje pate od ponavljanih infekcija disajnih puteva. Za neke dobro definisane preparate, na primer pleuran dobijen iz bukovače, postoje kliničke studije koje pokazuju smanjenje broja respiratornih infekcija. Najviše iskustva za sada imamo kod dece koja često obolevaju.

Pritom je važno znati da beta-glukan nije jedan konkretan preparat. Pojedinačni proizvodi mogu se znatno razlikovati po poreklu, strukturi, čistoći i dozi. To što je dejstvo dokazano za jedan standardizovani preparat ne znači automatski da isto deluje svaki proizvod na kojem piše „beta-glukan“.

„Kod beta-glukana je važno praviti razliku između pojedinačnih preparata. Ako imamo kliničke podatke za konkretan standardizovani preparat, ne možemo te rezultate automatski primeniti na sve proizvode koji sadrže beta-glukan“, upozorava MUDr. Karin Černá.

Za osobu koja je inače zdrava i tokom zime preboli jednu ili dve uobičajene viroze, beta-glukan svakako nije neizostavan deo kućne apoteke, ali može biti korisna podrška osobama koje se češće razbolevaju.

A šta je sa bakterijskim lizatima?

Bakterijski lizati sadrže delove bakterija koje su često uključene u infekcije disajnih puteva. Nisu namenjeni lečenju infekcije koja je već u toku. Njihov cilj je da na određeni način „treniraju“ imunski odgovor sluzokože i sistemski imunski odgovor i tako smanje rizik od novih infekcija.

Kod nekih pacijenata sa ponavljanim respiratornim infekcijama mogu smanjiti njihovu učestalost, naročito kod dece i određenih rizičnih grupa.

Ni bakterijski lizati, međutim, nisu nešto što bi preventivno trebalo da uzima svako. Mnogo više smisla imaju kao ciljana prevencija kod osoba koje se često razbolevaju. O njihovoj primeni treba odlučivati u zavisnosti od uzrasta, karaktera infekcija i opšteg zdravstvenog stanja.

Šta, dakle, kupiti u apoteci?

Kod zdrave osobe bez ponavljanih infekcija odgovor je iznenađujuće često: ništa posebno.

Ako, međutim, neko svake zime preboli jednu infekciju za drugom, najpre vredi utvrditi zašto se to dešava. Ponekad može biti korisno nadoknaditi vitamin D, a kod nekih pacijenata može se razmotriti standardizovani beta-glukan ili bakterijski lizat.

Ako su infekcije neuobičajeno česte, teške ili komplikovane, bolje je tražiti njihov uzrok nego redom isprobavati celu policu preparata sa natpisom „za imunitet“.

„Jači imunitet ne znači automatski i bolji imunitet. Kod alergijskih ili autoimunskih bolesti problem nije jednostavno u tome što je imunski sistem slab. Naprotiv, on može reagovati previše intenzivno ili u pogrešnom pravcu. Naš cilj zato nije da nepromišljeno stimulišemo imunitet, već da podržimo njegovu pravilnu regulaciju i primerenu reakciju“, objašnjava MUDr. Karin Černá.

Kada ima smisla posetiti imunologa?

Jedna prehlada ili nekoliko uobičajenih viroza tokom jeseni i zime još ne znače poremećaj imunskog sistema.

Posebnu pažnju treba obratiti ako su infekcije neuobičajeno česte, teške, dugotrajne ili komplikovane, ako se ponavljaju upale pluća ili je za lečenje potrebna neuobičajeno intenzivna ili ponavljana terapija antibioticima.

Tada ima smisla potražiti uzrok i, ako je potrebno, lečenje usmeriti prema konkretnom nalazu.

Najbolja priprema imuniteta za jesen tako ostaje sasvim jednostavna: dobro spavati, redovno se kretati, hraniti se raznovrsno i uravnoteženo, boraviti na svežem vazduhu, provetravati prostorije i pustiti telo da se odmori kada se razbolimo. Beta-glukani ili bakterijski lizati mogu biti korisni prvenstveno tamo gde za njihovu primenu postoji stvaran razlog.